Koliko Zapravo Zarađuje Prosečan Advokat?

Ovo je možda najkontroverznije pitanje. Priče o sestočifrenim mesecima postoje, ali one su postale retkost za većinu. Kao što jedan advokat opisuje: "Desi se da mi dva meseca ne legne ni dinara na račun, a onda odjednom legne 100.000, pa sutra još toliko". Naplata nije kontinuirano stabilna, što zaradu čini nepredvidivom. Mnogi ističu da je red veličine zarade u poslednje vreme opao na oko 80-90.000 dinara mesečno, sa retkim izlascima iz tog okvira.

Zarada dramatično varira u zavisnosti od profila pravnika:

• Advokat iz porodice sa razrađenim poslom: Ima ogromnu prednost i stabilnije prihode.
• Samostalni advokat u manjem mestu: Često se suočava sa stagnacijom i teškom borbom za klijente.
• Zaposleni u velikoj korporativnoj kancelariji: Ima stabilniju platu, ali ona često ne odražava uloženi trud i godine školovanja. Priče o početnim platama od 65.000 dinara za novoizabrane advokate u solidnim kancelarijama nisu retkost, što izaziva gorčinu: "Au, pa jel me zezaš? Za 7 godina konstantnog učenja, pa ovo je tragedija".
• Oni koji rade "krivicu", privredu ili izvršenja: Specijalizacija može doneti veću zaradu, ali i zahteva specifična znanja i kontakte.

Samostalnost vs. Rad za Platu: Dve Strane Medalje

Mnogi mladi advokati suočeni sa neizvesnošću samostalnog rada razmišljaju o prelasku na rad za platu u nekoj firmi ili kancelariji. Uslovi koje nude kancelarije često su teški: "Plata 600 do 700 evra, delimo predmete 50-50 ili negde čak 30-70% u korist kancelarije, račun ti koristi advokat, radno vreme dokle god postoji potreba da se radi, ne postoji odmor dve nedelje godišnje". Ovo navodi mnoge da se zapitaju: "Jesam li zato završavala tolike škole i ispite?".

S druge strane, samostalnost donosi dragocenu slobodu. Jedna advokatkinja koja je krenula sama kaže: "Ustanem kad ja hoću, radim kad ja hoću... Nisam nervozna uopšte. Prihvatila sam da će biti teško i sporo, ali sam odlučila da se trudim za i zbog sebe". Njena strategija podrazumeva umrežavanje, obnavljanje poznanstava i saradnju sa knjigovođama koji joj prebacuju manje pravne poslove. Iako prihodi variraju od nedelje do nedelje, osiromašiti se ne može jednom kad se krene.

Ispisivanje iz Komore: Tihi Odlazak

Činjenica koju se retko priznaje je da se mnogi advokati ispisuju iz Advokatske komore ili se jednostavno zaposle u nekoj firmi, predstavljajući to kao paušal. Razlozi su uglavnom finansijske prirode. "U manjim mestima neko ko je u kasnim 40-im, 50-im sigurno neće napustiti advokaturu jer nema gde drugde da radi, iako su mu primanja prosečna pa čak i ispodprosečna", primećuje jedan sagovornik. Advokati retko priznaju niska primanja jer je ugled ključan za privlačenje klijenata; ako deluje da nemate posla, niko vas neće angažovati.

Realnost je da je, kako jedan komentator sumira, "naša država osiromašila, pa su samim tim i advokati osiromašili". Sve se više čini da jedini recept za koliko-toliko uspešan advokatski biznis u Srbiji podrazumeva kršenje nekih pravila, kodeksa, zakona ili morala. "Pa ko voli nek izvoli", zaključuje se s gorčinom.

Porez, Damping i Srozavanje Profesije

Veliki teret za samostalne advokate predstavljaju porezi i doprinosi. Sa fiksnim obavezama koje ne prate ritam neizvesne naplate, finansijski pritisak je konstantan. Dodatni problem je damping i srozavanje tarifa. "Advokati su srozali našu tarifu. Neki ugovore rade za 50 evra. Prosto ne znate ni koliko da tražite za svoj rad, kad znate da ljudi pozovu nekoliko advokata i biraju onoga ko bude tražio najmanje", žali se jedan advokat. Ljudi često misle da je usluga vredna "20 evra i čokolada", ne shvatajući kompleksnost i odgovornost posla.

Ovome doprinosi i percepcija da se sve može naći na internetu. "Meni je zaista smešno kada vidim da ljudi angažuju advokata samo da bi im neki pripravnik odštampao predlog za pokretanje ostavinske rasprave... čije obrasce mogu naći na internetu", primećuje jedan laik. Međutim, praksa pokazuje suprotno: "Puno puta sam videla kako stranka samu sebe ukopa, posebno kada, kao ti, misli da sve zna", odgovara iskusnija kolegica.

Alternative: Pravnik van Advokature

Zbog svih ovih poteškoća, mnogi pravnici traže alternative. Rad u pravosuđu (kao sudijski saradnik), u javnoj upravi, u bankama, osiguravajućim društvima ili korporacijama čini se privlačnijim zbog stabilnosti i redovne plate. Međutim, i tu su izazovi. Konkursi za državne poslove često se smatraju "čistim gubljenjem vremena" bez odgovarajuće veze. Plate u javnom sektoru su često niže nego u privatnom, a napredovanje sporo.

Neki se pak potpuno okreću od struke. "Ja sam verovala da je pravo posle medicine najhumanija nauka... Žao mi je što to kažem, ali nije mi pružilo ništa od toga", ispoveda se jedna pravnica koja je radila sa socijalno ugroženima. Drugi nalaze mir u poslovima koji nisu u užem pravnom polju, cenjeni psihički mir i slobodno vreme više od potencijalno veće zarade.

Da li Ima Nade? Saveti za One koji Istrajavaju

Unatoč svim mračnim slikama, oni koji su uspeli u advokaturi ističu određene principe:

• Strpljenje i dugoročnost: Advokatura je trka na duže staze. Prve godine su kritične i zahtevaju upornost. "2-3 ili 4 godine su jako kratak period da bi se postigao neki uspeh".
• Umrežavanje i lični angažman: Ključ je u aktivnom stvaranju mreže kontakata. "Više se družim, obnavljam poznanstva, stojim na raspolaganju pa me i zovu".
• Cenjenje sopstvenog vremena i slobode: Oni koji cene autonomiju i mogućnost da sami organizuju svoj rad, u samostalnosti vide veliku vrednost. "Svojim vremenom mogu da raspolažem kako ja hoću... ne bih menjala ni za šta".
• Specijalizacija i kvalitet: U moru opšte prakse, oni koji se specijalizuju za kompleksnije oblasti (privredno pravo, fuzije i akvizicije, zaštita intelektualne svojine) mogu da izdvoje.

Zaključak: Profesija na Raskršću

Advokatura u Srbiji danas je profesija na raskršću. Sa jedne strane, ona i dalje nudi neuporedivu autonomiju, izazov i mogućnost za stvarno profesionalno ispunjenje onima koji su spremni na borbu, rizik i neizvesnost. Sa druge strane, suočena je sa ozbiljnim strukturnim problemima: prezasićenošću tržišta, ekonomskom krizom koja smanjuje platežnu moć klijenata, dampingom i visokim fiksnim troškovima koji terete početnike.

Put do uspeha je neizmerno teži za one koji nemaju finansijsku "zađevinu" ili porodičnu kancelariju. Razlika između uspešnog advokata i onog koji jedva sastavlja kraj s krajem često se ne svodi na znanje ili radnu etiku, već na startne uslove i mrežu podrške. Kako jedan iskusan advokat rezimira: "Sve mi se više čini da jedini recept za koliko-toliko uspešan advokatski biznis u Srbiji podrazumeva kršenje nekih pravila... ili pak ogromnu finansijsku i psihičku izdržljivost."

Konačno, izbor da li ostati u advokaturi, otići u javni sektor ili potpuno promeniti profesiju lična je i teška odluka, koja zavisi od životnih okolnosti, sklonosti riziku i ličnih vrednosti. Jedno je sigurno: slika advokature kao garantovanog puta ka bogatstvu i prestižu je zastarela. Današnja realnost zahteva realnu procenu, čvrst stomak i, iznad svega, strpljenje.