Letnje ili Zimsko: Da li je vreme da ukinemo pomeranje sata?

Dva puta godišnje, gotovo ritualno, milioni ljudi širom Evrope i Srbije podešavaju svoje satove. Ovaj čin, koji je nekada imao ekonomsko i energetsko opravdanje, danas je postao predmet žestokih rasprava. Pomeranje sata izaziva snažne reakcije - od potpune ravnodušnosti do ozbiljnih zdravstvenih tegoba. Nedavna inicijativa u Evropskom parlamentu da se ova praksa ukine ponovo je pokrenula pitanje: da li je ovo zaista neophodno, ili se radi o „gluposti neviđenoj“, kako mnogi kažu?

Koreni tradicije: Zašto uopšte pomeramo sat?

Ideja o letnjem računanju vremena nije nova. Prvi put je ozbiljno predložena kao način za štednju energije, sa ciljem da se što više aktivnosti dnevnog života obavi pri prirodnom svetlu. Koncept je zaživeo tokom ratova i energetskih kriza. Međutim, u današnje vreme, sa efikasnijom rasvetom, promenjenim radnim ritmovima i drugačijim načinom života, osnovni razlog za postojanje ovog sistema postaje sve upitniji. Kao što jedan sagovornik primećuje: „Glupost živa, šta im znači to pomeranje sata uopšte?“

„Deformiše me“: Zdravstveni aspekti pomeranja

Jedan od najčešće iznošenih argumenata protiv je uticaj na zdravlje. Mnogi ljudi izveštavaju da im treba danima, pa čak i nedeljama, da se naviknu na novi ritam. „Skroz sam protiv pomjeranja sata, načisto me to deformiše, da danima ne mogu sebi da dođem“, kaže jedan od ispitanika. Ovo nisu samo subjektivni osećaji. Istraživanja pokazuju da i jedan sat promene može poremetiti cirkadijalni ritam, što može dovesti do privremenih poremećaja sna, koncentracije, pa čak i povećanog rizika od kardiovaskularnih incidenata u osetljivijim osobama. Neki to poredi sa blagim oblikom „džet lega“.

Posebno je zanimljiv uticaj na decu i kućne ljubimce. „Moje kuče u isto vreme večera svaki dan… pa je mukica čekala večeru a još joj nije bilo vreme i ništa joj nije bilo jasno“. Ovakvi narušeni ritmovi mogu biti izvor stresa ne samo za ljude, već i za životinje koje su navikle na strogu dnevnu rutinu.

Borba svetla i mraka: Psihološki uticaj i preferencije

Osim fizioloških efekata, pomeranje sata ima i jak psihološki uticaj. Za mnoge, prelazak na zimsko računanje vremena i rano smrkavanje popodne predstavlja izvor tuge i letargije. „Ništa gore nego kad mrak počinje da pada u 16 h“, konstatuju brojni glasovi. Ovaj osećaj „izlaska iz posla u mrak“ doprinosi sezonskom poremećaju raspoloženja.

S druge strane, zagovornici letnjeg računanja ističu prednost dužeg dana. „Volim kad mi je dan duži… odmah mi je raspoloženje bolje“. Mogućnost da se posle posla uživa u dnevnom svetlu, šeta ili obavi neka aktivnost napolju, za njih je neprocenjiva. Međutim, ovde se javlja i druga strana medalje - oni koji ustaju veoma rano primećuju da im letnje računanje oduzima dragoceni sat sna ujutru, jer svitanje dolazi suviše rano. „Očigledno se malo ko budi u 6 ujutru pa vam bitno samo u koliko sati pada mrak“, primećuje jedan sagovornik.

Administrativni haos i ekonomski gubici

Pomeranje sata nije samo lično neprijatnost. Ono stvara i organizacione i ekonomske probleme. U međunarodnom saobraćaju, poslovanju i transportu, potrebno je stalno voditi računa o razlikama u datumu promene. Postoje i anegdote o problemima u zdravstvenom sistemu, poput one o rođenju blizanaca uoči promene sata i administrativnoj zbrci koja usledi. „…da me administrativno zajebavaju lekari, sestre, matičari i svi redom da živce pokidam…“.

Neki ističu da bi ukidanje pomeranja pojednostavilo mnoge aspekte života i eliminisalo bespotrebne troškove i greške usled neusklađenosti.

Šta je „prirodno“? Dilema vremenske zone

Središnja tačka debate je i pitanje šta je za nas prirodnije. Zagovornici zimskog računanja (koje se nekada naziva i astronomskim) ističu da je ono „pravo računanje vremena“, gde je sunce u zenitu oko podneva. Sa ovim stanovištem se slažu oni koji smatraju da čovek treba da se prilagodi prirodi, a ne obrnuto.

Međutim, protivnici ove ideje ističu da je Srbija geografski na istoku svoje trenutne vremenske zone (+1). Naša pozicija je bliža zemljama koje koriste istočnoevropsko vreme (+2), poput Bugarske i Grčke. Zbog toga nam je, po njihovom mišljenju, letnje računanje vremena zapravo prirodnije. „Srbija je ionako među najistočnijim zemljama u +1 zoni tako da je letnje računanje… gotovo isto prirodno za nas“. Ova činjenica otvara i pitanje da li uopšte treba razmatrati promenu vremenske zone umesto pomeranja sata.

Šta kaže javno mnjenje? Za, protiv, ili svejedno?

Na osnovu iskazanih stavova, mogu se izdvojiti tri glavna tabora:

1. Protivnici pomeranja: Najbrojnija grupa. Njihov glavni motiv je osećaj dezorijentacije, narušeno zdravlje i negodovanje zbog besmislenosti. „Definitivno protiv, tako me to nervira“.
2. Zagovornici letnjeg računanja (trajnog ili povremenog): Oni vole duge letnje večeri i žele da zadrže kasnije smrkavanje. Za njih je idealno rešenje da se zauvek ostane na letnjem računanju ili da se promeni vremenska zona. „Ja bih kada bi moglo da stalno bude letnje vreme“.
3. Ravnodušni ili zagovornici statusa quo: Manjina kojoj promena ne pravi problem ili koja smatra da postojeći sistem ima smisla. „Svejedno mi je, ništa mi to ne remeti“.

Zanimljivo je da se retko ko javno zalaže za trajno zimsko računanje vremena, iako je upravo to najverovatniji ishod ako se pomeranje ukine, zbog činjenice da je to istorijski i astronomski osnov.

Put ka rešenju: Šta dalje?

Evropska unija je davala inicijative da svaka zemlja sama odabere da li će trajno ostati na letnjem ili zimskom računanju, uz preporuku da se susedne zemlje usklade kako ne bi nastao vremenski mozaik. Za Srbiju, kao kandidata za članstvo, ovo pitanje će postati aktuelno.

Logično rešenje koje proizilazi iz debate ima dve strane:

• Promena vremenske zone u ISTOČNOEVROPSKO VREME (GMT+2): Ovo bi bio ekvivalent trajnom letnjem računanju vremena. Dan bi zimi trajao sat vremena duže (mrak oko 17h umesto 16h), a leti ne bi svitalo u ekstremno rano doba (oko 4h umesto 3h). Ovo bi geografski bolje odgovaralo našoj poziciji.
• Ostanak na zimskom računanju (GMT+1) i ukidanje pomeranja: Ovo je jednostavnije administrativno, ali bi imalo negativan psihološki efekat zbog ranog smrkavanja zimi, a leti bi dovelo do gubitka korisne večernje svetlosti.

Nezavisno od stručnih analiza o uštedi energije ili zdravstvenim efektima, konačna odluka treba da uzme u obzir i želje i komfor građana. Kao što jedan ispitanik kaže: „Mislim da je bolje imati jedno vreme nego dva“. Jednostavnost i predvidljivost su vrednosti koje u modernom, užurbanom svetu teško da imaju cenu.

Zaključak: Sat koji deli naciju

Pitanje pomeranja sata je mnogo više od tehničkog detalja. To je pitanje našeg odnosa prema vremenu, prirodi, zdravlju i svakodnevnom ritmu života. Razgovor o njemu otkriva koliko su naši biološki satovi osetljivi i koliko jedan, naizgled mali pomak, može da izazove talas nelagode. Da li je vreme da zaustavimo kazaljke? Odgovor zavisi od toga šta više cenimo: tradiciju i astronomsku tačnost, ili psihofizički komfor i duže svetle večeri. Jedno je sigurno - dok se ne donese konačna odluka, uvek će biti onih koji će se radovati „ukradenom satu“ sna i onih koji će danima biti „kao pijana kokoška“. Možda je pravo rešenje, kao u mnogim drugim stvarima, pronaći zlatnu sredinu koja će odgovarati većini - a po svemu sudeći, to bi moglo da bude trajno duže svetlo tokom celog dana.